KRITIKA CISTOG UMA PDF

Kritika istoga uma, najznaajnije delo Kantovo i jedno od najveih del svetske filozofske literature, objavljeno je prvi put Te iste godine umro je nemaki knjievnik G. Dm i radom pokazao nemakim knjievnicima i filozofima da graansko drutvo postaje i u zaostaloj Nemakoj istorijska nunost kao u Francuskoj i Engle skoj, a nekoliko godina ranije zavrio se ivot dvojice velikih predstavnika engleske i francuske filozofije prosveenosti, koji su izvrili presudan uticaj na Kan tov misaoni razvitak, dakle, i na formiranje ideja koje ine sutinu Kritike istoga uma: Samo godinu dana pre nego to se po javila Kritika istoga uma, zavreno je tampanje En ciklopedije i time je sistematska racionalna kri tika starog reima" i starih ideja u Francuskoj dove dena do kraja, do dimenzija prave filozofske revolu cije". Trebalo je da proe jo samo osam godina, pa da ta filozofska revolucija" u Francuskoj preraste u po litiku revoluciju.

Author:Taurg Tygokora
Country:Azerbaijan
Language:English (Spanish)
Genre:Music
Published (Last):3 January 2017
Pages:114
PDF File Size:11.33 Mb
ePub File Size:17.70 Mb
ISBN:197-6-20228-191-3
Downloads:8479
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Doukasa



Kritika istoga uma, najznaajnije delo Kantovo i jedno od najveih del svetske filozofske literature, objavljeno je prvi put Te iste godine umro je nemaki knjievnik G. Dm i radom pokazao nemakim knjievnicima i filozofima da graansko drutvo postaje i u zaostaloj Nemakoj istorijska nunost kao u Francuskoj i Engle skoj, a nekoliko godina ranije zavrio se ivot dvojice velikih predstavnika engleske i francuske filozofije prosveenosti, koji su izvrili presudan uticaj na Kan tov misaoni razvitak, dakle, i na formiranje ideja koje ine sutinu Kritike istoga uma: Samo godinu dana pre nego to se po javila Kritika istoga uma, zavreno je tampanje En ciklopedije i time je sistematska racionalna kri tika starog reima" i starih ideja u Francuskoj dove dena do kraja, do dimenzija prave filozofske revolu cije".

Trebalo je da proe jo samo osam godina, pa da ta filozofska revolucija" u Francuskoj preraste u po litiku revoluciju. Veliki dogaaji, koji su imali da izmene ceo dalji tok svetskoistorijskog zbivanja bili su, dakle, na samom domaku. A u Nemakoj je upravo tada poinjala filozofska revolucija". Kritika istoga uma obeleila je svojom pojavom taj poetak i donela V prve elemente budueg njenog razvoja od Kanta do Hegela.

Ali Kritika istoga uma nije izazvala nikakvu sen zaciju kad se prvi put pojavila. Stavie, svojim tekim, neprivlanim stilom, koji je kasnije i kod mnogih Kan tovih odanih sledbenika doiveo ozbiljne kritike, ona je u poetku bila nedostupna itaocima. Uz to, njen sadraj ne samo da je odudarao od svega to je tada bilo priznato i sveto u nemakoj filozofiji, u kojoj je gotovo suvereno gospodarila Leibniz-Wolffova kola, ve je bio direktna suprotnost i negacija upravo te kole.

I tek kad je prolo izvesno vreme, nale su se razborite glave koje su shvatile ta u stvari znai to delo za nemaku filozofiju i za njen dalji razvoj.

I od jednom je poeo trijumf Kantove filozofije. Slavni nemaki pesnik H. Heine, koji se tridesetih godina devetnaestog veka prihvatio tekog posla da francu skoj javnosti objasni istorijski znaaj i smisao nemake filozofije, prikazao je tu promenu stava prema Kritici istoga uma ovim recima: Tek kad su posle vie godina otroumni filozofi napisali razjanjenje ove knjige, privukla je ona pa nju javnosti i O njoj je napisano pravo obilje komentara, hrestomatija, ob janjenja, razmatranja, apologija itd.

Treba baciti samo jedan pogled na prvi bolji filozofski katalog i na mno tvo spisa koji su tada o Kantu napisani i odmah se jasno zapaa koliko je duhovno stremljenje poticalo od ovog jedinog oveka. Kod nekoga se pokazivao penu- avi entuzijazam, kod drugoga gorka ozlojeenost, kod mnogih zabezeknuto iekivanje ishoda te duhovne revolucije.

Doiveli smo u duhovnom svetu iste uzbune kakve ste vi imali u materijalnom svetu i obaran je sta rog dogmatizma jednako nas je uzbuivalo, kao to je vas uzbuivao juri na Bastilju.

Bilo je zaista samo jo nekoliko starih invalida koji su branili stari dogmati zam, tj. Wolffovu filozofiju. I sam Kant je bio ispoetka pod uticajem starog dogmatizma", i njega je obuzimao dogmatski dreme", koji je u Nemakoj u to vreme izazvala Wolffova filo zofija. Takvo je bilo opte stanje nemake filozofije sredinom osamnaestog veka. Autoritet Leibnizove fi lozofije bio je u Nemakoj priblino isti kao autoritet Descartesove filozofije u Francuskoj ili Lockeove filo zofije u Engleskoj, ali ono to je kod Leibnizovog sled- benika i sistematizatora Wolffa ostalo od Leibnizove filozofije, bilo je lieno najdragocenijeg pozitivnog sa draja koji je sam Leibniz unosio u svoje metafizike spekulacije svojim naunim i filozofskim genijem, a na roito svojim izuzetnim smislom za matematiku, te se tako ona pretvorila u ogranienu racionalistiku dog matsku spekulaciju, bez realnih mogunosti i perspek tiva daljeg razvoja.

Zato nije bila kadra da se suoava sa velikim problemima svoga vremena, a pre svega sa onim problemima saznanja, koji su izbili u prvi red problemi metode, pre svega , usled razvitka nauka i raanja modernog graanskog drutva. Kant je, meutim, ve u svojoj mladosti pokazao veoma ivo interesovanje upravo za probleme naunog i drutvenog razvoja. Allgemine, Naturgeschichte und Thorie des Himmels oder Versuch von der Ver- fassung und dem mechanischen Urspruge des ganzen Weltgebdudes nach newtonischen Grundsdtzen abge- handelt, Isto se moe rei i za njegovu ideju o zakonitosti svetske istorije.

On je, naime, bio uveren da e se nai ovek koji e biti u stanju da utvrdi vo 2 Roen U kasnijim raspravama to intere- sovanje je stalno raslo.

Posle , u takozvanom kritikom periodu njegovog misaonog razvoja, on se sav posvetio filozo fiji. Umro je A kad se neto kasnije uticajima Newtonove fizike pridruio jo i uticaj revolucionarnih ideja J.

Rousseaua i kad se kod Kanta rodilo uverenje da je Rousseau svojim graanskim individualistikim romantizmom, koji je u Nemakoj delovao kao pokreta davno zapretanih sna ga, misli i oseanja, otkrio istinu o pravoj prirodi ljudskog bia isto onako kao to je Newton otkrio istinu 0 objektivnoj prirodi sveta, bio je to ne samo poetak Kantovog oslobaanja od stare dogmatske Wolffove metafizike i nemake kolske filozofije uopte, ve i po etak konstituisanja budue filozofije transcendental nog idealizma.

Koliko su upravo ti uticaj i, Newtonovi 1 Rousseauovi, bili presudni u Kamtovom misaonom for miranju, svedoe reci samog Kanta da su Newton i Ro usseau bili njegova dva najvea uitelja.

VIII, Berlin Windelband, Povijest filozofije, II, I, VIII tikom stare metafizike izazvalo onaj veliki preokret u Kantovom misaonom razvitku kojim u stvari poinje takozvani kritiki period njegove filozofije. U predgo voru za raspravu Prolegomena za svaku buduu me tafiziku, koju je napisao dve godine posle objavljivanja Kritike istoga uma , kao saeto objanjenje ideja Kritike istoga uma, koje nisu naile na dovoljno razu- mevanja, sam Kant je to objasnio ovim recima: Od Lockeovih i Leibnizovih pokuaja, ili, tavie, od postanka metafizike, dokle see njena istorija, nije se dogodilo nita to bi u pogledu sudbine ove znanosti moglo postati odsudnije nego napad Davida Humea na nju.

On nije uneo svetio u ovu vrstu saznanja, ali je ipak iskresao iskru kojom je zaelo mogao zapaliti sve tio da se namerio na podesan trud, ije bi se tin janje briljivo podravalo i podeavalo. Hume je uglavnom poao od jednog jedinoga, ali vanog, pojma metafizike, od pojma veze, uzroka i uin ka dakle, i od pojma sile i radnje, koji je iz njega izve den itd.

On je nepobitno doka zao da je umu sasvim nemogue a priori i na temelju pojmova pomiljati takvu vezu, jer ona sadrava nu nost. Meutim, ne moe se nikako uoiti kako iz toga razloga to neto jest nuno, mora biti i neto drugo i kako se moe uvesti pojam a priori o takvoj vezi. Iz toga je zakljuio da um sebe tim pojmom potpuno za varava, da ga pogreno smatra za svoje sopstveno dete, jer on nije nita drugo nego bastard mate, koja je op loena iskustvom dovela izvesne predstave pod zakon asocijacije i subjektivnu nunost, tj.

Iz toga je, opet, zakljuio da um nema ni kakve moi da pomilja takve veze, pa makar samo i u optosti, jer bi tada njegovi pojmovi bili proste izmiljo tine, a sva njegova saznanja, koja toboe a priori po stoje, ne bi bila nita drugo nego lano obeleena obina IX iskustva, to znai upravo toliko da uopte nema meta fizike, pa da je i ne moe biti. Tim saznanjem po eo je da se razvija Kantov kritiki stav prema staroj metafizici, koji je moda najkarakteristinije izraen u njegovim recima da se ,,u metafizici moe na mnogo naina eprtljiti, a da se ovek ne mora bojati da e ga uhvatiti u neistini".

A takvu metafiziku mogla je, po Kantovoj zamisli, da pripremi samo kritika moi uma, kakvu je on ostvario u svojoj Kritici istoga uma. Zbog toga Kritika istoga uma i 8 I. Ostalo je ipak neo sporno da ga je Hume izazvao. Russel, ne bez ironije, kae: Hume ga je svojom kritikom pojma uzronosti probudio iz dogmatskog dremea bar kako on sam kae, ali je buenje bilo samo privremeno, jer je on uskoro naao sredstvo za uspavljivanje, koje mu je omoguilo da ponovo usni.

FLOTECT V4 PDF

Immanuel Kant: Kritika čistog uma

Ljudski um se slui naelima bez kojih iskustvo ne moe i koja iskustvo ujedno potvruje. Ta naela prekorauju iskustvo i stoga se proturjeja koja on iskustva stvaraju ne mogu razrijeiti. Kant misli da je otkrio siguran nain da se pokae ono trajno u umu i isprave zablude, te da je uspio iznai klju za rjeenje svih metafizikih pitanja. Kant ne trai prva poela kozmosa ili neto slino to prelazi granice iskustva; naprotiv, on zasniva sve to se moe spoznati u umu samom. Dakle, ta istraivanja nisu daleka, jer um moemo nai u samima sebi. Utoliko je njegovo istraivanje potpuno i iscrpno, a treba biti i izvjesno i jasno: to se tie izvjesnosti, svaka apriorno pouzdana spoznaja eli se smatrati nunom tj.

DRBD 8.3 PDF

Kritika Čistog Uma, Kant

.

HARINA DE CAIGUA PDF

KANT, Immanuel - KRITIKA ČISTOG UMA

.

ENRIQUE KRAUZE BIOGRAFIA DEL PODER PDF

Kant-Kritika Cistoga Uma

.

Related Articles