ZIG ZIGLAR VIDIMO SE NA VRHU PDF

Kagalmaran Please enter zig ziglar vidimo se na vrhu message. Zig ziglar vidimo se na vrhu pdf. Similar Items Related Subjects: Editing tools include those for cropping, rotation, brightness, contrast, gamma, and balance. PushBullet makes it Instagram sharing with collage creation and photo editing so ziglaar attachments, and zig ziglar vidimo se na vrhu pdf source, into frequently used items. Crypteditor is essentially a text editor, like Notepad, but with elements of journalism kovach pdf security features built into it. Please enter recipient e-mail address es.

Author:Shakashakar Shakagar
Country:Gambia
Language:English (Spanish)
Genre:Education
Published (Last):12 February 2015
Pages:418
PDF File Size:8.98 Mb
ePub File Size:3.71 Mb
ISBN:857-8-49144-484-1
Downloads:36259
Price:Free* [*Free Regsitration Required]
Uploader:Voodoogore



You are on page 1of 13 Search inside document Psihologija uspeha Da bismo postali uspeni potrebno je pre svega da razumemo ta to upravlja naim ivotima, zdravljem i uspehom, kao i kako oni funkcioniu.

Da bismo sve to razumeli potrebno je da prouimo kako radi na Um. Svako od nas je to to jeste kao rezultat dosadanjeg rada naeg uma. Ovaj model uma e vam pomoi da razumete sebe, svoj ivot i ponete sa sopstvenim procesom promene. Jedna od najvanijih istina koju svaki ovek treba da shvati je da se njegov ivot odvija istovremeno na vie nivoa.

Prema Sigmundu Frojdu postoje: svesno, predsvesno i nesvesno odnosno podsvesno. Takoe, to se moe sagledati na grafikom prikazu pored, Frojd razlikuje tri komponente linosti: ID ono uroeni motivi nagoni, instinkti koji tee neposrednom zadovoljenju ; Ego Ja deo linosti koji se bavi kontrolom neposrednog zadovoljenja nagona vodei rauna o realnosti; Super-ego Nad-ja deo linosti u kome se nalaze pravila ponaanja ljudske zajednice.

Jedinka preuzima drutvene norme i vrednosti. Mi, dakle, istovremeno ivimo svoje ivote na fizikom, telesnom i emotivnom nivou. Kad jednom shvatite i nauite principe rada naeg uma, bie vam lako da koristei ovaj model posmatrate sopstveni ivot i potpuno razumete sve to vam se deava. Prouavajui ovaj model uma, nedvosmisleno emo potvrditi da je um u potpunoj kontroli svega to nam se deava u ivotu.

Zato krenimo redom da vidimo koji su to nivoi naeg uma i ta svaki od tih nivoa radi za nas. Poeemo od spoljnog nivoa i ii na unutra. Ovo je aspekt nae mentalne obrade u kom moemo da mislimo i govorimo na racionalan nain.

Svesni um ukljuuje stvari kao to su ula, percepcija, seanja, oseanja i matanja unutar nae trenutne svesnosti. Blisko povezan sa svesnim je predsvesni deo uma, koji obuhvata stvari na koje mi ne mislimo u ovom trenutku, ali koje lako moemo podii u svesnost. Ovaj nivo uma ima nekoliko bitnih osobina, koje utiu na na doivljaj stvarnosti: Analitinost To je osobina svesti da analitiki posmatra svaku situaciju u kojoj se naete, rastavlja je na delove i trai u vaoj bazi podataka vaa prola iskustva adekvatno reenje.

Racionalnost Ova osobina svesti ini da vi uvek imate objanjenje za svoje postupke, bez obzira da li su dobri ili ne puenje, gojaznost, alkoholizam.

Jedini problem sa ovim pravim racionalnim razlogom nekog loeg ponaanja je taj to to nikad nije pravi razlog. Kritiki stav To je osobina svesti da kritikuje i osporava sve ono to nije u skladu sa vaim postojeim stavovima. Pri tome, svi vai stavovi o bilo emu su posledica vaeg postojeeg znanja. Vai sadanji stavovi o svemu, nastali su na osnovu vaih prvih utisaka, a prve utiske o bilo emu, a posebno o sebi ste stekli u vreme dok niste znali sve to to danas znate.

Snaga Volje elja za uenjem i razvojem Ovo je izuzetno vana osobina nae svesti. Meutim, sama elja esto traje vrlo kratko. Obino elja traje onoliko dugo koliko traje adrenalin koji se stvorio sa idejom o promeni znai vrlo kratko. To se deava zato to svaki put kad poelite neto da promenite u svom ivotu, ta vaa elja se suoava sa vaim postojeim znanjem i stavovima na tu temu tj.

Kad adrenalin izvetri, ukljuuje se vaa kritika osobina i vi poinjete da osporavate tu ideju. Rezultat rada vae kritinosti je svima poznat, stara navika se vraa, ovog puta jo jaa. Da rezimiramo, Svesni Um ili Svest je spoljni nivo uma koji se bavi naim spoljnim, drutvenim ivotom.

Svest prima informacije iz spoljnog sveta putem naih pet ula: vid, sluh, ukus, miris i dodir. Naa svest funkcionie na racionalan i analitiki nain, zato to se stalno bavi informacijama koje se mogu analizirati i proveriti nekim od naih ula.

Ta mogunost provere informacija sa vaim postojeim znanjem, stvara kritiki stav svesti. Kritika osobina svesti se aktivira zbog vaih postojeih stavova, koji su posledica znanja koje ste sticali od poetka svog ivota. Svest radi po principu: Ono to primeujem mojim ulima to postoji i to mogu da razumem! Sve druge informacije koje stiu do nae svesti, a ne dolaze putem naih ula, potpuno zbunjuju nau svest. Taj spoljni, svesni nivo uma, okruuje nae unutranje nivoe uma koji se ne bave naim spoljnim svetom, nego nama lino.

Da biste bolje razumeli kako ovaj nivo uma funkcionie, uporedimo um sa kompjuterom, jer kompjuter funkcionie po istim principima kao na um. Kada kupite novi kompjuter potrebno je da instalirate nove programe da biste mogli da ga koristite za ono to vam je potrebno. Dakle, kada ih instalirate, va kompjuter radi koristei te instalirane programe. Upravo je to princip po kome radi na um. Ljudski um je u stvari najsavreniji bioloki kompjuter.

Kad smo se rodili, nai kompjuteri su bili skoro potpuno prazni, bilo je par osnovnih programia koji pokreu telesne funkcije i to je sve. Svakog dana od tada mi dodajemo nove programe i pojaavamo postojee. Osnovno pravilo naeg uma biolokog kompjutera je sledee: On nas uvek odrava onakvom osobom kakvom sebe doivljavamo. To kako sebe doivljavamo su nai stavovi programi koji su nastali kao rezultat naih ivotnih iskustava.

Podsvest predstavlja mnogo vei deo uma od onog spoljnog. Ona moe obraditi milione ulnih informacija svake sekunde i zbog toga sadri svu nau mudrost, seanja, iskustva i reakcije. Ovaj nivo uma predstavlja u punom smislu izvor nae kreativnosti koji pri tome skladiti i pokree sve nae programe automatskog reagovanja i ponaanja koje koristimo u svakodnevnom ivotu.

Drugim reima, ovaj nivo uma predstavlja funkciju autopilota koja nam omoguava da radimo vie stvari istovremeno bez potrebe da se koncentrimo na svaku od njih ponaosob. Vonja automobila je tipian primer, zato to vonja podrazumeva mnotvo malih operacija upravljanje svim ruicama i pedalama, ubrzavanje, koenje, skretanje, itd. Sve te operacije nakon dovoljnog broja ponavljanja postaju potpuno automatske.

Tako da kad reite da odete negde, sednete u auto, i dok se vozite vi ne razmiljate o papuicama i ruicama, nego o nekoj stotoj stvari, a auto kao da ide sam, ima autopilota Vas. Ono to ste jednom nauili i usvojili kao svoju automatsku reakciju vie nije interesantno za vau svest. Jednom prihvaena i usvojena ideja postaje program ponaanja.

Meutim, kao to emo videti, ponekad je potrebno da unapredimo nae stare, zastarele programe ukoliko elimo da promenimo i unapredimo nae ivote i jedini nain za to je da se pozabavimo naim oseanjima i stavovima o situacijama vezanim za trenutke nastajanja tih programa. Na primer, ako na osnovu naih iskustava doivljavamo sebe kao debeljuce, mi se onda tako i ponaamo. Ako pak doivljavamo sebe kao: vitke ili puae, nesretne ili uspene, onda se ba tako i ponaamo, to e rei da to definitivno jesmo u sopstvenim oima.

Taj na doivljaj sebe je najvanija karakteristika nae podsvesti koja se zove imaginacija. Imaginacija Za imaginaciju veina ljudi misli da je to samo kreativnost, neto poput talenta za muziku, pa ili ga ima ili nema. Meutim imaginacija je mnogo vie od toga. To je jedna od osnovnih osobina nae podsvesti koja predstavlja mnogo vie nego talenat i svako od nas je ima. Imaginacija je na doivljaj sebe i sveta u kome ivimo.

Taj na doivljaj sebe je ono to upravlja naim ivotom. Naravno, svaki ovek ima svoj doivljaj, kako sebe tako i sveta koji ga okruuje. To nas dovodi do zakljuka da je svaki ovek potpuno unikatan i jedinstven.

Upravo zbog te nae unikatnosti, svakome od nas je njegov doivljaj sebe i sveta koji ga okruuje apsolutna istina. Ukoliko nam se ne svia kako sebe doivljavamo i poelimo da se promenimo, da bi se promena desila, neophodno je da prvo promenimo i unapredimo nae stare stavove programe o sebi. Sve dok je na um programiran da radi stvari na odreeni nain, nikakav napor ni pokuaj promene u spoljnom svetu nee napraviti tu pravu eljenu promenu.

Svaki put kad se direktno sukobe logika i imaginacija, imaginacija uvek izlazi kao pobednik. Evo u emu je poenta. U potpuno istom, sadanjem vremenu i okruenju, svako od nas ima svoj doivljaj sebe i sveta u kome ivi. Interesantno je da bez obzira na te nae line, esto potpuno suprotne doivljaje istog sveta, svet se ne menja, on ostaje takav kakav je. Jedina razlika je u naoj imaginaciji.

Naa imaginacija stvara Na doivljaj Sveta. Jednom stvoren, na doivljaj sveta ostaje takav kakav je kao Naa Istina o Svetu sve dok ga ne promenimo na onom nivou uma na kome smo ga stvorili, a to je na podsvesnom nivou. Ovaj nivo naeg uma je takoe zaduen da nas uva od svake opasnosti, kako stvarne tako i zamiljene.

Nekada ono to je zamiljeno u naoj podsvesti ima uticaj na nas kao i dogaaj koji se stvarno desio, naa podsvest ne vidi razliku. Ovo je bitna karakteristika nae podsvesti, ona ne razlikuje ono to Svest doivljava kao Matu neto to se deava samo u mislima , od onoga to je Realnost deava se napolju, u realnom ivotu.

Za Podsvest, sve je to isto. Jedina Realnost koju Podsvest priznaje su naa iskustva koja su definisana naim oseanjima. Sva naa iskustva od samog poetka naeg ivota do danas ostaju zabeleena na ovom nivou naeg uma u magacinu koji nazivamo trajna memorija. Naa ula non-stop primaju informacije. Sve to vam se ikad desilo, to ste ikad uli, pomirisali ili osetili ostaje permanentno smeteno i zakljuano u velikoj banci seanja koja se nalazi na unutranjem nivou uma u naoj podsvesti.

Ta banka seanja se naziva trajna memorija. To je memorija u kojoj su pohranjena sva naa deavanja od trenutka roenja do sad. Svaka naa misao, reakcija kao i percepcija u vezi nekoga ili neega, sve se to zasniva na naim iskustvima iz prolosti. Jednostavno reeno: Mi smo danas refleksija svih naih prolih iskustava.

Ono to mui veinu ljudi je kako ui u tu trajnu memoriju i kako promeniti podatke zabeleene tamo? Uverenje nekih psihologa je da se procesom hipnoze moe ponovo pristupiti ovim iskustvima. Koristei ovaj proces, vi dobijate ansu da ponovo vidite sve detalje oko sebe, osetite iste mirise, da osetite ukus kolaa na vaem nepcu, i ujete sve ljude koji su tamo sa vama. Veina tih seanja su u trenutku kad su se deavala stvorila nae telesne, automatske reakcije kako na njih tako i na sve sline situacije.

Automatske reakcije Navike Nae reakcije u svakodnevnim ivotnim situacijama za koje mislimo da su spontane, odnosno da su automatske u stvari to nisu. Nekada davno, bio je trenutak u vaem ivotu kad ste prvi put bili u takvoj situaciji i tad niste znali ta da uradite.

Na osnovu onog to su vam tad pokazali ili rekli snaga prvog utiska , vi ste tu sugestiju usvojili kao svoju reakciju na tu situaciju. Naknadnim ponavljanjem pojaali ste i potvrdili taj prvi utisak i tako ga pretvorili u svoju automatsku reakciju na situaciju, odnosno naviku.

Sledei pasus je detaljno objanjenje procesa formiranja linosti. Dobro ga prouite i zapamtite, jer to je objanjenje kako ste postali to to ste danas. Svaka naa reakcija u bilo kojoj situaciji je posledica nae percepcije te situacije. Percepcija situacije predstavlja nae oekivanje u vezi te situacije, a oekivanje je posledica prethodnih iskustava iz slinih situacija.

75176B DATASHEET PDF

Vidimo se na vrhu – Zig Ziglar

.

AS431 DATASHEET PDF

ZIG ZIGLAR VIDIMO SE NA VRHU EPUB DOWNLOAD

.

DEWALT DW734 MANUAL PDF

Zig Ziglar Vidimo Se Na Vrhu

.

Related Articles